Смедерево

Смедерево (лат. Smederevo; грчки Сфентером; немачки Semendria; румунски Semendria; мађарски Szendrő; турски Semendire) је градско насеље у општини Смедерево у Подунавском округу. Према попису из 2002. било је 62805 становника (према попису из 1991. било је 63884 становника).

Смедерево је велики индустријски центар на обалама Дунава у североисточном делу Србије. Први помен Смедерева наилазимо године 1019. када је овде успостављена једна од епископија новостворене Охридске архиепископије. Насеље добија на значају тек у XIV веку са повлачењем српске државе на север пред турским налетима. 1427, након смрти свог претходника Стефана, деспот Ђурађ Бранковић је по претходно утврђеном договору морао да угарском краљу врати Београд. Као град са традицијом престонице Смедерево се издвојило одмах по изградњи Смедеревске тврђаве 1430. године. Све до 1459. године град је био седиште Деспотовине на челу са деспотом Ђурђем Бранковићем. Након тога град потпада под власт Турака. Иако је разорен у сукобу 1459, Турци увиђају његов изузетно повољан положај на Дунаву и дограђују утврђење сада за своје потребе. Током дугог периода био је седиште Смедеревског санџака, све до доласка Аустроугара 1718. 1739. град је опет под Турцима. Међутим развој града за време Аустро-угара настављен је отварањем прве основне школе 1806. године, за време Првог српског устанка. У то време у граду је основан Правитељствујушчи совјет, на челу са Доситејем Обрадовићем и Смедерево је поново постало престоница. Са почетка 20. века град је бројао 7.000 становника, а данас према последњем попису из 2003 године има 62.900 становника у граду и 116.000 у селима убраја се у десет највећих градова у земљи. На ширем подручју града, рачунајући и седам приградских насеља, Смедерево броји 77.808 становника (по попису из 2002. године).

www.smederevo.co.yu/